词典蛮客
蛮客
词语解释
蛮客[ mán kè ]
⒈ 南方客商。
引证解释
⒈ 南方客商。
引唐 卢纶 《送盐铁裴判官入蜀》诗：“榷商蛮客富，税地芋田肥。”
相关词语
- mán jūn蛮君
- wáng mìng kè亡命客
- mán zú蛮族
- yín kè吟客
- kè qì huà客气话
- wǔ shuǐ mán五水蛮
- zuò tán kè坐谈客
- mán pān wǔ jīng蛮攀五经
- kè xíng客行
- mán chù蛮触
- nán mán xiāng shé南蛮鴂舌
- kè náng客囊
- guān kè观客
- mán qiú蛮酋
- fàn shuǐ kè rén贩水客人
- pǔ kè普客
- xī xīn kè息心客
- qí lǘ kè骑驴客
- yú gān kè渔竿客
- mù kè幕客
- sōng bǎi zhī kè松柏之客
- ruò kè爇客
- kàn kè看客
- qiān kè迁客
- mán niáng蛮娘
- mán xī蛮溪
- yān chén kè烟尘客
- shū kè书客
- kè ér客儿
- jiào kè釂客