词典爽味
爽味
词语解释
爽味[ shuǎng wèi ]
⒈ 清爽的味道。
引证解释
⒈ 清爽的味道。
引晋 支遁 《述怀》诗之二：“膏腴无爽味，婉孌非雅絃。”
唐 贾岛 《黄子陂上韩吏部》诗：“疎衣蕉缕细，爽味茗芽新。”
相关词语
- yíng wèi盈味
- yú wèi wú qióng余味无穷
- guài wèi怪味
- cuì shuǎng脆爽
- sēn shuǎng森爽
- duān shuǎng端爽
- kāi shuǎng开爽
- shuǎng hù爽笏
- pī wèi披味
- yǔ yán wú wèi语言无味
- màn wèi漫味
- gāo wèi膏味
- jiē wèi嗟味
- bié yǒu fēng wèi别有风味
- kāng shuǎng慷爽
- tián wèi甜味
- wǔ wèi shén五味神
- wán wèi玩味
- shuǎng shǔ爽曙
- gè zhōng zī wèi个中滋味
- háo fà bù shuǎng毫发不爽
- shuǎng cuì爽脆
- jì wèi寄味
- shén qīng qì shuǎng神清气爽
- xuě shuǎng zǐ雪爽子
- xuán wèi玄味
- líng wèi灵味
- wèi lěi味蕾
- máo fā bù shuǎng毛发不爽
- háo lí bù shuǎng毫厘不爽