词典阻旷
阻旷
词语解释
阻旷[ zǔ kuàng ]
⒈ 阻隔，隔绝。
引证解释
⒈ 阻隔，隔绝。
引《旧唐书·文苑传中·陈子昂》：“且 蜀 人尩劣，不习兵战……又山川阻旷，去中夏精兵处远。”
相关词语
- kuàng guān旷官
- zǔ lù阻路
- kuān kuàng宽旷
- zǔ yí阻疑
- diàn zǔ dìng lǜ电阻定律
- xuān kuàng轩旷
- zǔ ài阻碍
- kuàng dài旷代
- kuàng nǚ旷女
- zǔ dài阻带
- lì rì kuàng jiǔ历日旷久
- yōu kuàng幽旷
- zǔ qíng阻情
- yá kuàng牙旷
- zǔ cuò阻挫
- zǔ péi阻陪
- duàn zǔ断阻
- tuī zǔ推阻
- kuàng fèi旷废
- qīng kuàng chāo sú清旷超俗
- qǔ zǔ曲阻
- kuàng bié旷别
- zǔ zhí阻值
- zǔ shēn阻深
- zǔ jué阻絶
- zǔ diān阻颠
- kuàng rì lěi shí旷日累时
- kāi kuàng开旷
- zǔ yù阻御
- zhēn kuàng榛旷